Vinarija Kočović je proizvodnju vina započela 2001. godine. Preuzevši vinariju od svog oca Miroslav Kočović kao treća generacija vinara počinje da stvara vrhunska vina. Tokom godina, nastojali smo da našu vinariju i naše podrume stalno dopunjavamo novim tehnologijama, novom opremom, novim i različitim buradima, ne samo radi pouzdanog kvaliteta ili novih eksperimenta, već i zato što želimo da našim idejama i našim vinima stalno dodajemo novu širinu i nove mogućnosti. Naša vizija je stalno traganje za najboljim vinima I ono nikada ne prestaje. To traganje je učinilo da se okrenemo proizvodnji vina specifičnih stilova po najstarijim vinskim tehnikama, poput dugih maceracija grožđa i proizvodnje vina u amforama, čija tradicija seže nekoliko hiljada godina unazad. Korak dalje jeste čuvanje tradicije I vraćanje prirodi te smo se posvetili i organskoj proizvodnji. Kako u vinogradarstvu i vinarstvu nema zaustavljanja već polako koračamo u budućnost, istražujući biodinamičko vinogradarstvo.
Za obilazak vinarije organizuju se posebne ture za sve zainteresovane posetioce. Ukoliko želite da zakažete obilazak, molimo Vas da popunite formu za rezervaciju.
Vinograd je živo srce vina. Kada je vino dobro, njegov ritam ćete uvek osetiti. Za nas je vinograd član porodice. O njemu se staramo kao o svakome od nas. Sa njim rastemo, razvijamo se, starimo. Krenuli smo iz jednog malog porodičnog vinograda smeštenog na južnim fruškogorskim padinama iznad Iriga. Naši porodični vinogradi su rasli i proširivali se. Sadili smo nove zasade, stalno tragajući za parcelama zemljišta koje će moći da dočara sav sjaj našeg podneblja. Danas, naša vinarija poseduje više od 75 ha vinograda širom Fruške gore i za nove zasade je spremno još 55 ha. Sa mnogim drugim fruškogorskim vinogradarima i vinarima uspeli smo da Frušku goru podignemo iz davne istorije i da ona ponovo zamiriše vinom. Kada to vina danas probate – osetićete ritam fruškogorskih vinograda. Shvatićete dušu Fruške gore.
Prepoznatljiv je kao jedna od pet bordoških sorti grožđa, a genetski je povezan sa kaberne sovinjonom i kaberne franom. U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje, u odnosu na bordoške rođake. Boja vina direktno zavisi od stila, ali i od podneblja, te ćete naići na bele, ružičaste, ali i veoma obojene merloe, gotovo „crne“. Vina proizvedena od merloa često su meka, somotasta, sa dominantnim voćnim aromama šljive, kupine, zrelih trešanja…